Nehipnotička regresija

Upoznavanje svoje senke: Najbolji vodič kroz ljudsku tamu

Šta je nehipnotička regresija?

U životu može da nam se dogodi da se nađemo negde i da nam se iznenada učini da nam je sve poznato i blisko. Ovo je često puta podsetnik na neki prethodni život, ali generalno ovaj osećaj ne ide dalje od uobičajenog prepoznavanja. Ako doživimo ovako nešto, treba da imamo na umu da to nije slučajnost. To da smo se našli na takvom mestu, svakako ima svoju poruku, nešto iz prošlosti koja želi da nas podseti na događaje koji su sigurno značajni za sadašnjost.

Suptilnije duše mogu da imaju i druge načine sećanja na prošle živote, tako da im poruke dolaze tokom spavanja ili vizija, ali ovde se obično radi o isečcima iz prošlosti. Siguran način koji nam daje uvid u sve prošle živote je individualna nehipnotička regresija. Upravo ovaj oblik regresije je najbolji zato što tokom cele sesije imamo potpunu kontrolu na svim nivoima, svesni smo svega, možemo odbiti da vidimo ono što ne želimo ako procenimo da može da nam šteti ili da deluje traumatično i u svakom slučaju, to iskustvo nam donosi ono što je najbolje za nas, dajući nam kvalitetan uvid u ono što je bilo i šta se prepliće sa sadašnjim.

Sve ovo je velika prednost u odnosu na hipnotičku regresiju koja može da izmakne kontroli i da postane opasna ugrožavajući psihičko stanje osobe koja kroz nju prolazi, a isto tako i u odnosu na grupnu regresiju, koja terapeutu ne dozvoljava da se bavi svakim klijentom pojedinačno, tako da neki ljudi mogu da imaju određene posledice.

Naša duša se razvija korak po korak, a takvih koraka može da bude mnogo, u obliku različitih života. Ona ima zadatak da savlada određenu lekciju, i dok se u potpunosti ne savlada jedna lekcija, nema prelaska na drugu. Neki životi su važniji za sadašnji život, neki su manje važni, ali svi oni čine celinu koja pokazuje gde smo i za čim tragamo. Najvažnije je ono što smo odlučili da rešimo u ovom životu, i iz tog područja treba da izvučemo sve što je već doživljeno i na taj način da odredimo kako je najbolje da pravimo buduće poteze.

Još jedna zanimljivost je da se neke od naših frustracija, nemira, nezadovoljstava i blokada mogu rešiti samo sa sećanjem na rano detinjstvo u ovom životu. Ponekad je i to dovoljno da razumemo šta je uzrok nekih problema, i kada ga jednom osvestimo, otvaramo šansu da to rešimo.

Ljudi se često pitaju koliko je sve to stvar fantazije pojedinca. U regresiji nikada ne vidite ono što biste želeli da vidite kada ste u budnom stanju. Ovo su mnogo prosečni životi, i osim retkih izuzetaka, sa mnogo bolnih i tužnih završetaka, kojih se ne biste rado sećali. Svaka regresija je iznenađenje i za klijenta i za terapeuta. To je iskustvo koje onaj ko nije iskusio ne može da zamisli, isto kao što slepi čovek ne može da zamisli boje. Stoga je regresija nešto što kvalitativno i dubinski obogaćuje život osobe, bez obzira na njene godine. Kada starija osoba prođe kroz regresiju, na primer u sedamdesetim godinama, ona misli da ne može da sazna ništa novo o sebi, nešto što bi joj bilo nepoznato. Međutim, regresijom se otvara novi svet, a osoba koja govori ostaje začuđena.

Sećanja na prošle živote znaju da nam nametnu potrebu za velikim promenama u načinu života, donošenju krupnih odluke koje će promeniti mnogo stvari, a tu se pojavljuje i osećaj neizvesnosti, ako ga prihvatimo. Jedini ispravan put je da slušamo naš unutrašnji glas i da postupamo u skladu sa njim, koliko god da nam nove odluke izgledaju neobične. Ako ne preduzmemo određene korake i ako nastavimo da trpimo situacije u kojima nismo zadovoljni, regresija će svakako da nam pokaže gde je srž tih problema, ali u ovom slučaju ne može da pomogne. Kako su svi odgovori prisutni negde duboko u nama, sve odluke i dalji potezi zavise od nas.

Pogled u prošlo nam proširuje vidike, i to bi trebalo da bude dovoljna osnova za uzimanje stvari u svoje ruke. Ako ništa drugo, možemo sebi da dozvolimo određeno otpuštanje svega onoga što se nakupilo u nama u obliku negativne energije, oproštaj svima onima koji su nas na bilo koji način povredili, jer smo i mi to nekome učinili, svesno ili nesvesno, i konačno, da se otvorimo svetlosti u životu kroz pozitivne misli, pozitivno delanje i stvaranje. Ono što emitujemo iz sebe ćemo i da primimo, tj. mi ćemo privući takvu energiju. Ako smo već imali tu privilegiju da se suočimo sa prošlim greškama, možemo da iskoristimo ovo bar za toliko da ih ne ponovimo, i da doživimo život kao dar, a ne kao nametnuto stradanje. Svako dobro koje napravimo će nam se vratiti u istom obliku, a da bismo mogli da činimo dobro, prvo moramo da stvorimo uslove da se osećamo dobro.