Moderan život, stres i zdravlje 1 deo

Moderan život, stres i zdravlje 1 deo

Jedna od verovatno najčešće upotrebljavanih reči danas je reč stres ili izraz „na nervnoj bazi“ koji se često daje kao objašnjenje za razna stanja narušenog zdravlja u opštem smislu. Ne verujem da su naši preci znali da stres uopšte postoji, niti su se osećali stresno. To je verovatno zbog njihovog načina života, u koji su duboko bili utisnuti mir, prihvatanje, vera, nada i ljubav, no i rad koji im je pričinjavao zadovoljstvo i koji ih je održavao zdravima, snažnima i dugovečnima.

Moderan život je daleko od ovakve filozofije, ispunjen sa mnogo daleko suprostavljenih vrednosti, dinamikom koju vode porivi koji samo narušavaju harmoniju i balans čoveka kao jedinke. Dodatno, on uništava osećaj za zajedništvo, jedinstvo, saosećanje, brigu za druge. I u jednom trenutku se nađemo u društvu ili grupi gde je svako sam za sebe i gde su ljubav i briga za sebe i za druge žalosno blede…

I tu nastupa stres koji je u malim dozama poznat kao ambicija, motivacija i pozitivna želja za uspehom, i može da potakne pojedinca da da sve od sebe da bi postigao nešto više u životu. No, kada su ove osobine preterane, i kada nisu podržane istinskim ljudskim vrednostima, dolazi do stvaranja ogromnog pritiska i življenja na ivici, gde cenu plaća naše telo, um, emocije i duh, a svakako i naše okruženje.

Stres je u suštini normalna ljudska reakcija na stanja koja za nas predstavljaju opasnost ili nas uznemiravaju na neki način i narušavaju naš balans, bez obzira da li je opasnost realna ili zamišljena. U tim trenucima, ostaje uključen samo naš emocionalni mozak (amigdala) i to u stanju uzbune (opasnosti), automatski reaguje i odbrambeni sistem, a mi dobijamo stresnu reakciju (“fight-or-flight-or-freeze” reakcija).

Stresna situacija je u suštini način na koji se telo štiti. Kada pravilno funkcioniše, mi smo fokusirani, puni energije i otvorenih čula. U potencijalno opasnim situacijama, može da nam spase život zato što nam daje povećanu snagu da se odbranimo ili da reagujemo pravilno (razume se nesvesno). Isto tako nam omogućava da se nosimo sa životnim izazovima, izoštrava nam koncentraciju, podstiče ambiciju, podržava nas u ostvarivanju naših ciljeva.

Sa energetske tačke gledišta, sve dok imamo dovoljno energije u našem energetskom telu, koju obezbeđujemo kontinuiranim radom na sebi na svim nivoima, stres neće predstavljati opasnost i njegove posledice nećemo da osetimo. No, ukoliko se u našem životu kontinuirano dešavaju situacije koje nas stavljaju pod tenziju i narušavaju nam balans (najmanje 6 meseci), energija koju posedujemo će početi da se crpi, a naš celokupni sistem će početi da oseća efekte stresa. Tada on prestaje da bude sila podrške, i postaje naš neprijatelj koji počinje da utiče na naše zdravlje, raspoloženje, produktivnost, odnose sa ljudima i kvalitet života.

Razumevanje mehanizama po kojima stres funkcioniše nas dovodi u prednost, jer nas čini svesnima i osetljivijima za sopstveni nivo stresa, i na to kada i na koji način treba da reagujemo sa ciljem smanjivanja njegovih efekata. Povećana svest nam pomaže isto tako da osiguramo veću brigu za svoju porodicu, prijatelje i kolege. Pogledaćemo, za početak, neke od opštih naznaka stresa i onoga čega nismo svesni kada je stres u pitanju.

  1. Vaše telo ne pravi razliku da li se radi o malom ili velikom stresu.
    Čovečije telo nema sposobnost razlikovanja velikog od malog stresa. Bez obzira na značenje koje pridajemo pojedinačnoj stresnoj situaciji, stres izaziva predvidljivu telesnu reakciju. Tipična reakcija stresa, koju svakodnevno, i mnogo puta doživljava svako od nas, započinje lancem od 1400 biohemijskih reakcija u našem telu, koji ukoliko ostane neproveren i nerešen, dovodi do preranog starenja, smanjuje naše kognitivne funkcije, troši nam energiju i oduzima efikasnost i jasnoću.
  2. Stres može da navede pametne ljude da učine glupave stvari.
    Stres izaziva takozvanu „moždanu inhibiciju“. Ovaj fenomen objašnjava zašto pametni ljudi prave gluposti pod stresom. Stres inhibira određene delove našeg mozga i ne možemo da funkcionišemo u punom potencijalu. Kada smo u stanju koherentnosti – stanje kada smo oštroumni, kada smo emotivno stabilni i osećamo i razmišljamo uz veliku jasnoću, mozak, srce i nervni sistem rade u harmoniji. Ovo stanje koherentnosti podržava naše kognitivne funkcije. U suštini, kada funkcionišemo u punom potencijalu, tada to radimo na svim nivoima – mentalno, emocionalno i fizički.
  3. Ljudi mogu da budu nesvesni stresa (kroz koji prolaze).
    Iako telo fizički doživljava stres, može se dogoditi da ga mi mentalno ne registrujemo jer smo se navikli na njega. Neki ljudi su toliko naučili na dnevne pritiske, uznemiravanja i brigu koju nosi život, da je za njih to stanje postalo normalno. Isto tako, treba znati da se mali stres akumulira prilično brzo i najčešće nemamo uvid u to koliko utiče na našu mentalnu i emotivnu jasnoću i zdravlje, sve dok se nešto ne ospolji kao loša odluka, prekomerena reakcija ili neželjena medicinska dijagnoza.
  4. Mi možemo da kontrolišemo našu reakciju na stres.
    Ne moramo da budemo žrtve naših emocija, misli i stavova. Možemo da iskontrolišemo našu reakciju na stres i da budemo svesniji stresnih situacija i kako one utiču na nas, pre nego se manifestuju na fizičkom, mentalnom ili emotivnom nivou. Postoje jednostavna, naučno potvrđena rešenja koja mogu da pomognu u osnaživanju i promeni odgovora na stres.
  5. Najbolja strategija je da se pozabavite stresom u trenutku kada se dogodi.

Veliki broj ljudi je po celi dan pod stresom i to svakoga dana, i onda čekaju na vreme za jogu, meditaciju ili odlazak u teretanu kako bi ga se oslobodili. Na žalost, kada odlažemo uspostavljanje unutrašnjeg balansa, naše telo već počinje da aktivira stresni odgovor, i pritom strada naše zdravlje.

Mnogo današnjih naučnih istraživanja pokazuje da emocije menjaju ritam srca. Pozitivne emocije stvaraju harmonične otkucaje srca, koji imaju pravilan raspored i približno iste amplitude, dok negativne emocije stvaraju haotične, uznemirene otkucaje, što na primer, može da se vidi i na EKG monitoru. Harmoničan srčani ritam podržava više moždane funkcije, gradi osećaj stabilnosti i sigurnosti, dok negativne emocije onemogućavaju osobi da jasno misli i daje mu osećaj nesigurnosti i straha.